истући

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *jьztelťi.

Pronunciation

• IPA^(key): /ǐstuːt͡ɕi/
• Hyphenation: ис‧ту‧ћи

Verb

ѝстӯћи pf (Latin spelling ìstūći)

1. (transitive) to beat, thrash

Conjugation

Conjugation of истући

Infinitive: истући		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: ѝстӯка̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		истучем	истучеш	истуче	истучемо	истучете	истуку
Future	Future I	истући ћу	истући ћеш	истући ће	истући ћемо	истући ћете	истући ће
	Future II	бу̏де̄м истукао2	бу̏де̄ш истукао2	бу̏де̄ истукао2	бу̏де̄мо истукли2	бу̏де̄те истукли2	бу̏дӯ истукли2
Past	Perfect	истукао сам2	истукао си2	истукао је2	истукли смо2	истукли сте2	истукли су2
	Pluperfect3	би̏о сам истукао2	би̏о си истукао2	би̏о је истукао2	би́ли смо истукли2	би́ли сте истукли2	би́ли су истукли2
	Aorist	истукох	истуче	истуче	истукосмо	истукосте	истукоше
Conditional I		истукао бих2	истукао би2	истукао би2	истукли бисмо2	истукли бисте2	истукли би2
Conditional II4		би̏о бих истукао2	би̏о би истукао2	би̏о би истукао2	би́ли бисмо истукли2	би́ли бисте истукли2	би́ли би истукли2
Imperative		—	истуци	—	истуцимо	истуците	—
Active past participle		истукао m / истукла f / истукло n			истукли m / истукле f / истукла n
Passive past participle		истучен m / истучена f / истучено n			истучени m / истучене f / истучена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.