народити

Serbo-Croatian

Etymology

на- +‎ родити.

Pronunciation

• IPA^(key): /narǒditi/
• Hyphenation: на‧ро‧ди‧ти

Verb

наро̀дити pf (Latin spelling naròditi)

1. (reflexive, obsolete) to be born

Conjugation

Conjugation of народити

Infinitive: народити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: наро̀дӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		народим	народиш	народи	народимо	народите	народе
Future	Future I	народит ћу1 народићу	народит ћеш1 народићеш	народит ће1 народиће	народит ћемо1 народићемо	народит ћете1 народићете	народит ће1 народиће
	Future II	бу̏де̄м народио2	бу̏де̄ш народио2	бу̏де̄ народио2	бу̏де̄мо народили2	бу̏де̄те народили2	бу̏дӯ народили2
Past	Perfect	народио сам2	народио си2	народио је2	народили смо2	народили сте2	народили су2
	Pluperfect3	би̏о сам народио2	би̏о си народио2	би̏о је народио2	би́ли смо народили2	би́ли сте народили2	би́ли су народили2
	Aorist	народих	народи	народи	народисмо	народисте	народише
Conditional I		народио бих2	народио би2	народио би2	народили бисмо2	народили бисте2	народили би2
Conditional II4		би̏о бих народио2	би̏о би народио2	би̏о би народио2	би́ли бисмо народили2	би́ли бисте народили2	би́ли би народили2
Imperative		—	народи	—	народимо	народите	—
Active past participle		народио m / народила f / народило n			народили m / народиле f / народила n
Passive past participle		нарођен m / нарођена f / нарођено n			нарођени m / нарођене f / нарођена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

• нара́ђати impf

References

• “народити” in Hrvatski jezični portal

Ukrainian

Etymology

на- (na-) +‎ роди́ти (rodýty)

Pronunciation

• IPA^(key): [nɐrɔˈdɪte]

• Audio

  (file)

Verb

народи́ти • (narodýty) pf (imperfective наро́джувати) (transitive)

1. to give birth to, to bear, to beget
2. (figurative) to engender, to bring forth

Conjugation

Conjugation of народи́ти, народи́ть (class 4c, perfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

perfective aspect
infinitive	народи́ти, народи́ть narodýty, narodýtʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	наро́джений naródženyj impersonal: наро́джено naródženo
adverbial	—	народи́вши narodývšy
	present tense	future tense
1st singular я	—	народжу́ narodžú
2nd singular ти	—	наро́диш naródyš
3rd singular він / вона / воно	—	наро́дить naródytʹ
1st plural ми	—	наро́дим, наро́димо naródym, naródymo
2nd plural ви	—	наро́дите naródyte
3rd plural вони	—	наро́дять naródjatʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	народі́м, народі́мо narodím, narodímo
second-person	народи́ narodý	народі́ть narodítʹ
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	народи́в narodýv	народи́ли narodýly
feminine я / ти / вона	народи́ла narodýla
neuter воно	народи́ло narodýlo

Synonyms

• породи́ти pf (porodýty)

Derived terms

• народи́тися pf (narodýtysja)
• наро́дження n (naródžennja)

Related terms

• наро́д m (naród)

Further reading

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “народити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “народити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
• “народити”, in Kyiv Dictionary (in English)
• “народити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)