obući

See also: obuci

Serbo-Croatian

Etymology

See òbuti.

Pronunciation

• IPA^(key): /ǒbuːt͡ɕi/
• Hyphenation: o‧bu‧ći

Verb

òbūći pf (Cyrillic spelling о̀бӯћи)

1. (reflexive, transitive) to dress, clothe, put on clothes

   Synonym: òdjenuti

   Antonyms: razòdjenuti, svȗći

Conjugation

Conjugation of obući

Infinitive: obući		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: òbūkāvši		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		obučem	obučeš	obuče	obučemo	obučete	obuku
Future	Future I	obući ću	obući ćeš	obući će	obući ćemo	obući ćete	obući će
	Future II	bȕdēm obukao2	bȕdēš obukao2	bȕdē obukao2	bȕdēmo obukli2	bȕdēte obukli2	bȕdū obukli2
Past	Perfect	obukao sam2	obukao si2	obukao je2	obukli smo2	obukli ste2	obukli su2
	Pluperfect3	bȉo sam obukao2	bȉo si obukao2	bȉo je obukao2	bíli smo obukli2	bíli ste obukli2	bíli su obukli2
	Aorist	obukoh	obuče	obuče	obukosmo	obukoste	obukoše
Conditional I		obukao bih2	obukao bi2	obukao bi2	obukli bismo2	obukli biste2	obukli bi2
Conditional II4		bȉo bih obukao2	bȉo bi obukao2	bȉo bi obukao2	bíli bismo obukli2	bíli biste obukli2	bíli bi obukli2
Imperative		—	obuci	—	obucimo	obucite	—
Active past participle		obukao m / obukla f / obuklo n			obukli m / obukle f / obukla n
Passive past participle		obučen m / obučena f / obučeno n			obučeni m / obučene f / obučena n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Related terms

• obláčiti impf
• obučen

Further reading

• “obući” in Hrvatski jezični portal